национални савет русина

Највиши орган мањинске самоуправе

Национални савети националних мањина у Републици Србији постоје са циљом остваривања права националних мањина, најпре у култури, образовању, информисању, као и у службеном коришћењу језика и писма. Оснивање Националних Савета као мањинских самоуправа је омогућемо у правном систему Републике Србије од 2002. године.

Одбор за културу розписал преширени Конкурс за манифестациї у тим року

РУСКИ КЕРЕСТУР – Одбор за културу Националного совиту (НС) Руснацох, на своєй другей порядней схадзки котра отримана вчера вечар прейґ Зум платформи, розписал Конкурс за орґанизованє манифестацийох у 2021. року,

Нєшка схадзка Одбору за културу

РУСКИ КЕРЕСТУР – Схадзка Одбору за културу Националного совиту Руснацох будзе отримана нєшка прейґ Зум апликациї, а почнє на 20 годзин. На схадзки ше будзе розпатрац Националну стратеґию у обласци

Роботня Проєктного бироу у Керестуре

РУСКИ КЕРЕСТУР – У сотруднїцтве Месней заєднїци Руски Керестур и Проєктного бироу (ПБ) Националного совиту Руснацох (НС), вчера отримана роботня о писаню проєктох за представительох локалних институцийох и здруженьох у

На стреду будзе схадзка Одбору за културу

РУСКИ КЕРЕСТУР – Предсидатель Одбору за културу Националного совиту Руснацох Микола Шанта за стреду, 16. юний, зволал схадзку того Одбору. На схадзки ше будзе розпатрац Националну стратеґию у обласци култури,

На вовторок схадзка Проєктного бироу и МЗ Руски Керестур

РУСКИ КЕРЕСТУР – Роботна схадзка проєктного бироу Националного совиту Руснацох и Месней заєднїци (МЗ) Руски Керестур будзе отримана наютре на 10 годзин у єй просторийох. На схадзки будзе слова о

Два схадзки – нараз

НОВИ САД – У Руским културним центре у Новим Саду, вчера отримани два схадзки Националного совиту рускей националней заєднїци. На дньовим шоре тей дванастей порядней схадзки члени прилапели значни одлуки,

Нєшка на 17 годзин схадзка НС

НОВИ САД – У просторийох Руского културного центру у Новим Садзе нєшка на 17 годзин будзе отримана 12. порядна схадзка Националного совиту Руснацох. На Дньовим шоре буду дзешец точки, котри

Бешедовало ше о вецей проблемох

КУЛА – Делеґация Националного совиту рускей националней заєднїци, у хторей бул предсидатель Борислав Сакач, предсидатель ВО Желько Ковач, предсидателька Одбору за образованє Мелания Римар и Олена Папуґа, предсидателька Одбору за

На дньовим шоре кадрово пременки

НОВИ САД – У Руским културним центре у Новим Садзе вчера отримана схадзка Вивершного одбору Националного совиту Руснацох. Члени Одбору прилапели шицки точки дньового шору хтори буду розпатрани на предстояцей

У Новим Садзе будзе схадзка Вивершного одбору

НОВИ САД – У просторийох Руского културного центру у Новим Садзе, нєшка на 11 годзин будзе отримана 13. порядна схадзка Вивершного одбору Националного совиту Руснацох. На Дньовим шоре буду углавном

Конкурси

честитка поводом дана русина

Честитку поводом дана Русина можете скинути на следећем линку.

Образац за упис у посебан бирачки списак

Образац можете скинути кликом на слику испод

РУСИНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Њихово насељавање je било повезано са општим приликама. Након окончања периода аустро-турских ратова 1739. године Хабсбуршка монархија je дошла у посед плодних, али готово пустих територија на тлу јужне Угарске. Тада je одлучено да се оне населе и привредно обнове. Међу народима који су пристигли и пустили корене на плодној војвођанској равници нашли су се и Русини. Они су досељени из североисточних жупанија ондашње Угарске, из области које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској области Украјине и Мађарској. Под сличним условима, 15. маја 1763. године, у Сомбору je потписан документ о насељавању још једног русинског насеља − Куцуре. По одредби тих уговора колонисти су по националности морали бити Русини (Ruthen-и), по статусу слободни људи, по вероисповести гркокатолици (унијати). Од предузимљивих житеља ова два бачка насеља, од почетних 350 породица и нових досељеника из старог краја Горњице, (горњих карајева Аустро-Угарске), временом се развила национална заједница Русина у Војводини. Током друге половине XVIII века становништво поменутих насеља непрестано je расло. Због недостатка земље цео XIX и почетак XX века били су у знаку миграција Русина из Руског Крстура и Куцуре на бачку и сремску равницу чиме je симболично засејано око десет нових русинских насеобина.

Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година. У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум. Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.

Први русински досељеници су појединачно у Бачку почели пристизати већ средином двадесетих година XVIII века, али тек попис из 1746. године сведочи о боравку већег броја русинских породица недалеко од Крстура.

Од времена досељења Русина у Бачку посебну улогу je имала Гркокатоличка црква. Гркокатолици за свог духовног поглавара признају римског папу, при том негују свој источни обред, обичаје и црквенословенске књиге, a њихово свештенство има право да се жени.

Око црквених општина, које су биле темељ нових русинских насеобина, одвијао се друштвени живот заједнице. У Руском Крстуру парохија je основана 1751. године, а само две године касније с радом почиње и школа која се данас може похвалити са 255-годишњом традицијом. Године 1777. за све гркокатолике у овом делу Хабсбуршке монарихје основана je епископија са седиштем у Крижевцима.

НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК РУСИНА 2019