национални савет русина

Највиши орган мањинске самоуправе

Национални савети националних мањина у Републици Србији постоје са циљом остваривања права националних мањина, најпре у култури, образовању, информисању, као и у службеном коришћењу језика и писма. Оснивање Националних Савета као мањинских самоуправа је омогућемо у правном систему Републике Србије од 2002. године.

Од 36 проєктох пейц уж подписани

НОВИ САД – У Руским културним центре у Новим Саду пияток, 20. мая, отримана седма порядна схадзка Роботного цела Проєктни биро. Схадзки присуствовали штверо члени Цела, як и предсидатель Националного

Од 19 проєктох, три нє достали средства

РУСКИ КЕРЕСТУР – Прейґ Зум платформи вчера, 16. мая, отримана заєднїцка схадзка Одбору за културу и Вивершного одбору Националного совиту Руснацох. Схадзка мала кворум спрам числа и єдного и другого

Саша Сабадош предложени за нового директора Заводу за културу

НОВИ САД – У Руским културним центре у Новим Садзе, штварток 28. априла, отримани 16. схадзка Вивершного одбору, а потим и 26. схадзка Националного совиту Руснацох. Зволани су пре значносц

Нєшка схадзка НС Руснацох по наглим поступку

НОВИ САД – У просторийох Руского културного центру нєшка на 19 годзин будзе отримана 26. схадзка Националного совиту Руснацох котра зволана по наглим поступку пре важносц точки дньового шора. На

Нєшка у Дюрдьове будзе схадзка Роботного цела за младих

ДЮРДЬОВ – Осма порядна схадзка Роботного цела за младих будзе отримана нєшка на 19 годзин у КУД „Тарас Шевченко” у Дюрдьове. На Дньовим шоре будзе розподзельованє средствох Роботного цела за

Отверанє просторийох плановане концом рока

НОВИ САД – Концом марца почали роботи на адаптациї просторийох и хижи дзе будзе шедзиско Заводу за културу войводянских Руснацох у Новим Садзе. Вчера, 7. априла, за тераз ище будовалїще

Стретнуце з новим шефом Мисиї Яном Братуом

РУСКИ КЕРЕСТУР – У шедзиску Националного совиту Руснацох у Руским Керестуре, вовторок, 29. марца, до нащиви пришла делеґация Мисиї ОЕБС зоз єй новим шефом, амбасадором Яном Братуом. До нащиви пришло

Розписани конкурс Одбора за културу

РУСКИ КЕРЕСТУР – Конкурс за орґанизованє манифестацийох у обласци защити нєматериялного културного нашлїдства вязаних за орґанизованє и пририхтованє манифестацийох котри у Календаре репрезентативних манифестацийох Руснацох у 2022. року, розписал Одбор

НС Руснацох послал писмо потримовки Амбасади України у Беоґрадзе

РУСКИ КЕРЕСТУР – По приношеню одлуки на схадзки отриманей 14. марца, Национални совит Руснацох послал писмо потримовки українскому народу прейґ Амбасади України у Беоґрадзе. Писмо преношиме у цалосци. „Почитовани панє

Утвердзени предклади и приоритети

РУСКИ КЕРЕСТУР – Заєднїцка схадзка Вивершного одбору и Одбору за културу Националного совиту Руснацох, отримана вчера, 22. марца, прейґ Зум платформи. Схадзки присуствовали шесцеро члени Одбору за културу и пейц

Конкурси

честитка поводом дана русина

Честитку поводом дана Русина можете скинути на следећем линку.

Образац за упис у посебан бирачки списак

Образац можете скинути кликом на слику испод

РУСИНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Њихово насељавање je било повезано са општим приликама. Након окончања периода аустро-турских ратова 1739. године Хабсбуршка монархија je дошла у посед плодних, али готово пустих територија на тлу јужне Угарске. Тада je одлучено да се оне населе и привредно обнове. Међу народима који су пристигли и пустили корене на плодној војвођанској равници нашли су се и Русини. Они су досељени из североисточних жупанија ондашње Угарске, из области које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској области Украјине и Мађарској. Под сличним условима, 15. маја 1763. године, у Сомбору je потписан документ о насељавању још једног русинског насеља − Куцуре. По одредби тих уговора колонисти су по националности морали бити Русини (Ruthen-и), по статусу слободни људи, по вероисповести гркокатолици (унијати). Од предузимљивих житеља ова два бачка насеља, од почетних 350 породица и нових досељеника из старог краја Горњице, (горњих карајева Аустро-Угарске), временом се развила национална заједница Русина у Војводини. Током друге половине XVIII века становништво поменутих насеља непрестано je расло. Због недостатка земље цео XIX и почетак XX века били су у знаку миграција Русина из Руског Крстура и Куцуре на бачку и сремску равницу чиме je симболично засејано око десет нових русинских насеобина.

Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година. У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум. Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.

Први русински досељеници су појединачно у Бачку почели пристизати већ средином двадесетих година XVIII века, али тек попис из 1746. године сведочи о боравку већег броја русинских породица недалеко од Крстура.

Од времена досељења Русина у Бачку посебну улогу je имала Гркокатоличка црква. Гркокатолици за свог духовног поглавара признају римског папу, при том негују свој источни обред, обичаје и црквенословенске књиге, a њихово свештенство има право да се жени.

Око црквених општина, које су биле темељ нових русинских насеобина, одвијао се друштвени живот заједнице. У Руском Крстуру парохија je основана 1751. године, а само две године касније с радом почиње и школа која се данас може похвалити са 255-годишњом традицијом. Године 1777. за све гркокатолике у овом делу Хабсбуршке монарихје основана je епископија са седиштем у Крижевцима.

НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК РУСИНА 2019