национални савет русина

Највиши орган мањинске самоуправе

Национални савети националних мањина у Републици Србији постоје са циљом остваривања права националних мањина, најпре у култури, образовању, информисању, као и у службеном коришћењу језика и писма. Оснивање Националних Савета као мањинских самоуправа је омогућемо у правном систему Републике Србије од 2002. године.

Подписани Меморандум о сотруднїцтве руского и словацкого националного совиту

СТАРА ПАЗОВА – У Старей Пазови вчера, 16. априла, заключени Меморандум о сотруднїцтве Националного совиту словацкей нацоналней меншини и Националного совиту рускей нацоналней меншини, хтори подписали предсидателє двох совитох Лїбушка

Крочай блїжей за лєпше сотруднїцтво

НОВИ САД – У просторийох Руского културного центру у Новим Саду, пияток, 16. априла отримана схадзка Роботного цела Проєктни биро зоз предсидателями, представителями одборох и других роботних целох Националного совиту

Промоция Приручнїка за роботу националних совитох

БЕОҐРАД – Министерство за людски и меншински права и дружтвени диялоґ и Канцелария Совиту Европи у Беоґраду, стреду 14. априла отримали промоцию важного виданя за шицки национални меншини. Слово о

Розподзелєни пенєж з покраїнских и зоз републичного конкурсу

РУСКИ КЕРЕСТУР –  Прилапени предкладаня як розподзелїц средства по Явних конкурсох за софинансованє програмох и проєктох у 2021. року, зоз хторима конкуровали нашо Дружтва, институциї и здруженя до Покраїнских секретариятох

Наютре будзе заєднїцка схадзка Вивершного и Одбору за културу

РУСКИ КЕРЕСТУР – Заєднїцка схадзка Вивершного и Одбору за културу националного совиту Руснацох будзе отримана наютре, 13. априла, на 16 годзин прейґ Зум платформи. На Дньовим шоре буду предкладанє розподзельованя

Борба зоз пандемию и Попис у центре анґажованя

БЕОҐРАД – У будинку Влади Републики Сербиї у Беoґраду стреду, 31. марца, отримана дзешата схадзка Совиту за национални меншини. На схадзки присуствовали предсидателька Влади Републики Сербиї и предсидателька Совиту за

Коoрдинация поволала на вакцинованє

БЕОҐРАД – Координация националних совитох националних меншинох у Сербиї у явним сообщеню поволала припаднїкох шицких националних меншинох же би ше вакциновали. Сообщенє преношиме у цалосци. „Пандемия коронавирусу одноши велї животи

Конєц схадзки на електронски способ

РУСКИ КЕРЕСТУР – Прейґ сучасней електронскей платформи, Зум апликациї, закончена 10. порядна схадзка Националного совиту рускей националней заєднїци. Перша часц схадзки отримана у просторийох Руского културного центра у Новим Садзе

Нєшка будзе предлужена схадзка Националного совиту

РУСКИ КЕРЕСТУР – Дзешата схадзка националного совиту Руснацох, котра пре обсяжни дньови шор и предписани епидемиолоґийни мири претаргнута 12. марца, будзе предлужена нєшка и то прейґ Зум апликациї. Дньови шор

Нєпорозуменя коло звита и плана роботи

НОВИ САД – Роботне цело Проєктни биро Националного совиту Руснацох, вчера у просторийох Руского културного центра отримало штварту порядну схадзку. Схадзка мала штири точки дньового шора, алє шицки би ше

Конкурси

честитка поводом дана русина

Честитку поводом дана Русина можете скинути на следећем линку.

Образац за упис у посебан бирачки списак

Образац можете скинути кликом на слику испод

РУСИНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Њихово насељавање je било повезано са општим приликама. Након окончања периода аустро-турских ратова 1739. године Хабсбуршка монархија je дошла у посед плодних, али готово пустих територија на тлу јужне Угарске. Тада je одлучено да се оне населе и привредно обнове. Међу народима који су пристигли и пустили корене на плодној војвођанској равници нашли су се и Русини. Они су досељени из североисточних жупанија ондашње Угарске, из области које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској области Украјине и Мађарској. Под сличним условима, 15. маја 1763. године, у Сомбору je потписан документ о насељавању још једног русинског насеља − Куцуре. По одредби тих уговора колонисти су по националности морали бити Русини (Ruthen-и), по статусу слободни људи, по вероисповести гркокатолици (унијати). Од предузимљивих житеља ова два бачка насеља, од почетних 350 породица и нових досељеника из старог краја Горњице, (горњих карајева Аустро-Угарске), временом се развила национална заједница Русина у Војводини. Током друге половине XVIII века становништво поменутих насеља непрестано je расло. Због недостатка земље цео XIX и почетак XX века били су у знаку миграција Русина из Руског Крстура и Куцуре на бачку и сремску равницу чиме je симболично засејано око десет нових русинских насеобина.

Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година. У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум. Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.

Први русински досељеници су појединачно у Бачку почели пристизати већ средином двадесетих година XVIII века, али тек попис из 1746. године сведочи о боравку већег броја русинских породица недалеко од Крстура.

Од времена досељења Русина у Бачку посебну улогу je имала Гркокатоличка црква. Гркокатолици за свог духовног поглавара признају римског папу, при том негују свој источни обред, обичаје и црквенословенске књиге, a њихово свештенство има право да се жени.

Око црквених општина, које су биле темељ нових русинских насеобина, одвијао се друштвени живот заједнице. У Руском Крстуру парохија je основана 1751. године, а само две године касније с радом почиње и школа која се данас може похвалити са 255-годишњом традицијом. Године 1777. за све гркокатолике у овом делу Хабсбуршке монарихје основана je епископија са седиштем у Крижевцима.

НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК РУСИНА 2019