национални савет русина

Највиши орган мањинске самоуправе

Национални савети националних мањина у Републици Србији постоје са циљом остваривања права националних мањина, најпре у култури, образовању, информисању, као и у службеном коришћењу језика и писма. Оснивање Националних Савета као мањинских самоуправа је омогућемо у правном систему Републике Србије од 2002. године.

Виберанки за национални совити тей єшенї

БЕОҐРАД – Министерство за людски и меншински права и дружтвени диялоґ вчера видало сообщенє у котрим ше наводзи же виберанки за национални совити националних меншинох буду отримани на єшень, у

Отримана 27. порядна схадзка Националного совиту Руснацох

ЗУМ ПЛАТФОРМА – Прейґ зум платформи, вчера, 23. юния, отримана порядна 27. схадзка Националного совиту Руснацох. Од 19 членох нашого парламенту, схадзки присуствовали 10, цо сполнєло нєобходне число за приношенє

Фахове совитованє (Видео): Медиї и новинаре лєм тоти цо почитую медийни кодекс

НОВИ САД – Пондзелок прейґ зум платформи отримане фахове совитованє на тему „Интерни етични медийни кодекс НВУ ‘Руске слово’ и вименки нового закону о Явним информованю”. Совитованє орґанизоване на инициятиву

Попис жительства у фокусу активносцох

НОВИ САД – У просторийох Руского културного центру у Новим Саду, штварток, 16. юния, отримана порядна схадзка Одбору за информованє Националного совиту Руснацох. У тим року, як поведзене на схадзки,

Од петнац потримани штернац проєкти

ЗУМ ПЛАТФОРМА – Прейґ зум платформи отримана 9. Порядна схадзка Роботного цела за младих Националного совиту Руснацох. Першобутно схадзка Цела требала буц отримана пияток, 10. юния у Коцуре, алє пре

Стретнуце зоз новим амбасадором України

БЕОҐРАД – Вчера у Амбасади України у Сербиї у Беоґрадзе отримани приєм нового амбасадора України др Володимира Толкача зоз предствителями рускей и українскей дияспори у Сербиї. На сходу зоз новим

Виберанки буду одложени пре Попис жительства

БЕОҐРАД – У Палати Сербиї пияток була отримана схадзка Координациї НС з котру предшедовал Борче Величковски, предсидатель македонского НС, а були присутни представителє шицких националних меншинох, дзе перша и найважнєйша

Керестурски школяре були на вилєту у Дюрдьове

ДЮРДЬОВ – Школяре Основней школи „Петро Кузмяк”, оддзелєньох трецей класи, всоботу 27. мая були на вилєту у Дюрдьове дзе их привитали домашнї парняки зоз ОШ „Йован Йованович Змай”, а мали

Од 36 проєктох пейц уж подписани

НОВИ САД – У Руским културним центре у Новим Саду пияток, 20. мая, отримана седма порядна схадзка Роботного цела Проєктни биро. Схадзки присуствовали штверо члени Цела, як и предсидатель Националного

Од 19 проєктох, три нє достали средства

РУСКИ КЕРЕСТУР – Прейґ Зум платформи вчера, 16. мая, отримана заєднїцка схадзка Одбору за културу и Вивершного одбору Националного совиту Руснацох. Схадзка мала кворум спрам числа и єдного и другого

Конкурси

честитка поводом дана русина

Честитку поводом дана Русина можете скинути на следећем линку.

Образац за упис у посебан бирачки списак

Образац можете скинути кликом на слику испод

РУСИНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Њихово насељавање je било повезано са општим приликама. Након окончања периода аустро-турских ратова 1739. године Хабсбуршка монархија je дошла у посед плодних, али готово пустих територија на тлу јужне Угарске. Тада je одлучено да се оне населе и привредно обнове. Међу народима који су пристигли и пустили корене на плодној војвођанској равници нашли су се и Русини. Они су досељени из североисточних жупанија ондашње Угарске, из области које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској области Украјине и Мађарској. Под сличним условима, 15. маја 1763. године, у Сомбору je потписан документ о насељавању још једног русинског насеља − Куцуре. По одредби тих уговора колонисти су по националности морали бити Русини (Ruthen-и), по статусу слободни људи, по вероисповести гркокатолици (унијати). Од предузимљивих житеља ова два бачка насеља, од почетних 350 породица и нових досељеника из старог краја Горњице, (горњих карајева Аустро-Угарске), временом се развила национална заједница Русина у Војводини. Током друге половине XVIII века становништво поменутих насеља непрестано je расло. Због недостатка земље цео XIX и почетак XX века били су у знаку миграција Русина из Руског Крстура и Куцуре на бачку и сремску равницу чиме je симболично засејано око десет нових русинских насеобина.

Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година. У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум. Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.

Први русински досељеници су појединачно у Бачку почели пристизати већ средином двадесетих година XVIII века, али тек попис из 1746. године сведочи о боравку већег броја русинских породица недалеко од Крстура.

Од времена досељења Русина у Бачку посебну улогу je имала Гркокатоличка црква. Гркокатолици за свог духовног поглавара признају римског папу, при том негују свој источни обред, обичаје и црквенословенске књиге, a њихово свештенство има право да се жени.

Око црквених општина, које су биле темељ нових русинских насеобина, одвијао се друштвени живот заједнице. У Руском Крстуру парохија je основана 1751. године, а само две године касније с радом почиње и школа која се данас може похвалити са 255-годишњом традицијом. Године 1777. за све гркокатолике у овом делу Хабсбуршке монарихје основана je епископија са седиштем у Крижевцима.

НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК РУСИНА 2019