национални савет русина

Највиши орган мањинске самоуправе

Национални савети националних мањина у Републици Србији постоје са циљом остваривања права националних мањина, најпре у култури, образовању, информисању, као и у службеном коришћењу језика и писма. Оснивање Националних Савета као мањинских самоуправа је омогућемо у правном систему Републике Србије од 2002. године.

Трибини нєшка у Коцуре и Шидзе

КОЦУР/ШИД – З нагоди наиходзацого Попису жительства и маєтку, хтори ма буц отримани од 1. по 31. октобер, нєшка у Руским доме у Коцуре и у просторийох КПД „Дюра Киш”

Трибини по наших местох, нєшка у Ґосподнїцох и Дюрдьове

ҐОСПОДЇНЦИ/ДЮРДЬОВ – З нагоди наиходзацого Попису жительства и маєтку, хторе ма буц од 1. по 31. октобер, предсидатель НС Руснацох Борислав Сакач и його члени Олена Папуґа, Яким Рац, Желько

Кампаня Одбору за информованє будзе тирвац и у октобру

РУСКИ КЕРЕСТУР – Початком септембра Одбор за информованє при Националному совиту Руснацох прейґ дружтвених мрежох Фейсбук и Инстаґрам порушал кампаню поволованя, насампредз младих, же би ше на наиходацим Попису вияшнєли

Тирваю пририхтованя за виберанки за национални совити

СЕРБИЯ – Пририхтованя за виберанки за нови зволаня националних совитох националних меншинох, котри буду отримани 13. новембра, тирваю, а же би гражданом були доступни шицки релевантни податки, до процесу ше

Фахови сход о информацийних технолоґийох у настави

РУСКИ КЕРЕСТУР – У Школи „Петро Кузмяк” вчера отримани Фахови сход на тему „Информацийно-комуникацийни технолоґийни (ИКТ) алати у основних школох у Войводини”. Орґанизовали го Педаґоґийни завод Войводини и Национални совит

Суботичанє дочекали госцох

СУБОТИЦА – Дружтво Руснацох у Суботици 17. септембра орґанизовало обиходзенє Суботици зоз фахову особу, представянє новей литературней творчосци младих и друженє у просторийох Дружтва под назву „Витайце у Суботици”. Програма

Тирва Конкурс за знїманє промотивного видеа за Попис жительства

РУСКИ КЕРЕСТУР – Конкурс за знїманє промотивного видеа пре промоцию важносци Попису жительства, котри розписало Роботне цело за младих Националного совиту, тирва по 26. септембер. Поволани шицки млади з рускей

Преглашена лїстина „Вєдно за Войводину” – ОЛЕНА ПАПУҐА

БЕОҐРАД – Републична виберанкова комисия вчера, 13. септембра, преглашела другу лїстину за виберанки за членох Националного совиту рускей националней меншини, хтори буду отримани 13. новембра. На виберанковей лїстини „Вєдно за

Преглашена и лїстина „Русинска будућност”

БЕОҐРАД – Републична виберанкова комисия вчера, 13. септембра, преглашела и трецу лїстину за виберанки за членох Националного совиту рускей националней меншини, хтори буду отримани 13. новембра. На виберанковей лїстини, заведзеней

Преглашена лїстина „Руснаци вєдно”

БЕОҐРАД – Републична виберанкова комисия вчера, 12. септембра, преглашела першу лїстину за виберанки за членох Националного совиту рускей националней меншини, хтори буду отримани 13. новембра. На виберанковей лїстини „Руснаци вєдно”,

Конкурси

честитка поводом дана русина

Честитку поводом дана Русина можете скинути на следећем линку.

Образац за упис у посебан бирачки списак

Образац можете скинути кликом на слику испод

РУСИНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Њихово насељавање je било повезано са општим приликама. Након окончања периода аустро-турских ратова 1739. године Хабсбуршка монархија je дошла у посед плодних, али готово пустих територија на тлу јужне Угарске. Тада je одлучено да се оне населе и привредно обнове. Међу народима који су пристигли и пустили корене на плодној војвођанској равници нашли су се и Русини. Они су досељени из североисточних жупанија ондашње Угарске, из области које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској области Украјине и Мађарској. Под сличним условима, 15. маја 1763. године, у Сомбору je потписан документ о насељавању још једног русинског насеља − Куцуре. По одредби тих уговора колонисти су по националности морали бити Русини (Ruthen-и), по статусу слободни људи, по вероисповести гркокатолици (унијати). Од предузимљивих житеља ова два бачка насеља, од почетних 350 породица и нових досељеника из старог краја Горњице, (горњих карајева Аустро-Угарске), временом се развила национална заједница Русина у Војводини. Током друге половине XVIII века становништво поменутих насеља непрестано je расло. Због недостатка земље цео XIX и почетак XX века били су у знаку миграција Русина из Руског Крстура и Куцуре на бачку и сремску равницу чиме je симболично засејано око десет нових русинских насеобина.

Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година. У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум. Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.

Први русински досељеници су појединачно у Бачку почели пристизати већ средином двадесетих година XVIII века, али тек попис из 1746. године сведочи о боравку већег броја русинских породица недалеко од Крстура.

Од времена досељења Русина у Бачку посебну улогу je имала Гркокатоличка црква. Гркокатолици за свог духовног поглавара признају римског папу, при том негују свој источни обред, обичаје и црквенословенске књиге, a њихово свештенство има право да се жени.

Око црквених општина, које су биле темељ нових русинских насеобина, одвијао се друштвени живот заједнице. У Руском Крстуру парохија je основана 1751. године, а само две године касније с радом почиње и школа која се данас може похвалити са 255-годишњом традицијом. Године 1777. за све гркокатолике у овом делу Хабсбуршке монарихје основана je епископија са седиштем у Крижевцима.

НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК РУСИНА 2019