национални савет русина

Највиши орган мањинске самоуправе

Национални савети националних мањина у Републици Србији постоје са циљом остваривања права националних мањина, најпре у култури, образовању, информисању, као и у службеном коришћењу језика и писма. Оснивање Националних Савета као мањинских самоуправа је омогућемо у правном систему Републике Србије од 2002. године.

Отримана треца порядна схадзка Одбору за образованє

РУСКИ КЕРЕСТУР – У Руским Керестуре всоботу, 11. септембра, отримана треца порядна схадзка Одбору за образованє Националного совиту Руснацох, а на нєй розпатрани активносцох медзи двома схадзками  и актуални питаня

Национални совит подаровал лап-топи руским медийом

НОВИ САД – Представителє Националного совиту Руснацох вчера, пондзелок, 6. септембра, у Новим Садзе уручели нову технїчну опрему руским медийом – руским редакцийом телевизиї и радия Явней медийней установи  РТВ

На соботу схадзка Одбору за образованє

РУСКИ КЕРЕСТУР – Треца порядна схадзка Одбору за образованє Националного совиту Руснацох будзе отримана на соботу, 11. септембра у Руским Керестуре.  На дньовим шоре, медзи иншим, буду информациї о учебнїкох

Национални совит Руснацох и НВУ „Руске слово” почитовали кодекс котри подписали

НОВИ САД – На першей електронскей схадзки, котру отримало Надпатраюце штирочлене цело, заключене же Национални совит рускей националней меншини и Новинско-видавательна установа „Руске слово” у периоду од 1. януара 2020.

На пондзелок схадзка Одбору за културу

РУСКИ КЕРЕСТУР – Схадзка Одбору за културу Националного совиту Руснацох будзе отримана на пондзелок 2. юлия, прейґ Зум апликациї, а почнє на 19,30 годзин. На схадзки ше будзе розпатрац Розподзельованє

Уплацене милион динари за роботу совитох националних меншинох

КУЛА – Концом прешлого тижня, по 250.000 динари Општина Кула уплацела националним совитом мадярскей, рускей, чарногорскей и українскей националней меншини, та за роботу националних меншинох, за тот рок, Општина Кула

Була схадзка о сотруднїцтву националних совитох Руснацох и Словацох

РУСКИ КЕРЕСТУР – На заєднїцкей роботней схадзки представительох националних совитох Руснацох и Словацох, хтора отримана у Руским Керестуре всоботу, 17. юлия, подписана верзия меморандуму о медзисобним сотруднїцтве двох совитох на

Нєшка будзе отримана заєднїцка схадзка НСР и НСС

РУСКИ КЕРЕСТУР – Нєшка, у Марийовим святилїщу Водица у Руским Керестуре, будзе отримана заєднїцка схадзка Националного совиту Руснацох (НСР) и Националного совиту Словацох (НСС). На заєднїцкей схадзки буду участвовац предсидателє,

На соботу заєднїцка схадзка НСР и НСС

РУСКИ КЕРЕСТУР – Заєднїцка схадзка Националного совиту Руснацох (НСР) и Националного совиту Словацох (НСС) будзе отримана на соботу, 17. юлия, у Марийовим святилїщу Водица у Руским Керестуре. На заєднїцкей схадзки

Обецана конкретна потримовка Покраїнскей влади

НОВИ САД – У Покраїнскей влади вчера отримана схадзка єй предсидателя Иґора Мировича зоз представнїками Националного совиту Руснацох – предсидательом Бориславом Сакачом и предсидательом Вивершного одбору Жельком Ковачом, и зоз

Конкурси

честитка поводом дана русина

Честитку поводом дана Русина можете скинути на следећем линку.

Образац за упис у посебан бирачки списак

Образац можете скинути кликом на слику испод

РУСИНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Њихово насељавање je било повезано са општим приликама. Након окончања периода аустро-турских ратова 1739. године Хабсбуршка монархија je дошла у посед плодних, али готово пустих територија на тлу јужне Угарске. Тада je одлучено да се оне населе и привредно обнове. Међу народима који су пристигли и пустили корене на плодној војвођанској равници нашли су се и Русини. Они су досељени из североисточних жупанија ондашње Угарске, из области које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској области Украјине и Мађарској. Под сличним условима, 15. маја 1763. године, у Сомбору je потписан документ о насељавању још једног русинског насеља − Куцуре. По одредби тих уговора колонисти су по националности морали бити Русини (Ruthen-и), по статусу слободни људи, по вероисповести гркокатолици (унијати). Од предузимљивих житеља ова два бачка насеља, од почетних 350 породица и нових досељеника из старог краја Горњице, (горњих карајева Аустро-Угарске), временом се развила национална заједница Русина у Војводини. Током друге половине XVIII века становништво поменутих насеља непрестано je расло. Због недостатка земље цео XIX и почетак XX века били су у знаку миграција Русина из Руског Крстура и Куцуре на бачку и сремску равницу чиме je симболично засејано око десет нових русинских насеобина.

Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година. У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум. Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.

Први русински досељеници су појединачно у Бачку почели пристизати већ средином двадесетих година XVIII века, али тек попис из 1746. године сведочи о боравку већег броја русинских породица недалеко од Крстура.

Од времена досељења Русина у Бачку посебну улогу je имала Гркокатоличка црква. Гркокатолици за свог духовног поглавара признају римског папу, при том негују свој источни обред, обичаје и црквенословенске књиге, a њихово свештенство има право да се жени.

Око црквених општина, које су биле темељ нових русинских насеобина, одвијао се друштвени живот заједнице. У Руском Крстуру парохија je основана 1751. године, а само две године касније с радом почиње и школа која се данас може похвалити са 255-годишњом традицијом. Године 1777. за све гркокатолике у овом делу Хабсбуршке монарихје основана je епископија са седиштем у Крижевцима.

НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК РУСИНА 2019