национални савет русина

Највиши орган мањинске самоуправе

Национални савети националних мањина у Републици Србији постоје са циљом остваривања права националних мањина, најпре у култури, образовању, информисању, као и у службеном коришћењу језика и писма. Оснивање Националних Савета као мањинских самоуправа је омогућемо у правном систему Републике Србије од 2002. године.

Конституовани Одбор за информованє

НОВИ САД – Одбор за информованє Националного совиту Руснацох вчера, 22. марца, у просторийох Заводу за културу войводянских Руснацох, зоз констатованьом вибраних членох почал порядну роботу у штирирочним мандату. После

Блїжей ґу ришованю проблему простору наших институцийох

OLYMPUS DIGITAL CAMERA НОВИ САД – У просторийох Заводу за културу войводянских Руснацох пияток, 22. марца, отримана Конститутивна схадзка Роботного цела за нєрухомосци. Цело оформене у складзе зоз Статутом Националного

Прилапени Звити и плани установох котрим НС Руснацох снователь

РУСКИ КЕРЕСТУР – Вчера, 14. марца, у Руским Керестуре була отримана порядна штварта схадзка Националного совиту Руснацох на котрей присуствовали 16 од 19 членох, а з векшину гласох потвердзени шицки

Клодин Брохи зоз представнїками националних совитох о образованю

БЕОҐРАД – У просторийох Канцелариї Совиту Европи на Новим Беоґрадзе пияток, 25. януара, отримана схадзка представнїкох националних меншинох зоз Kлодин Брохи, експертом комитета за образованє зоз Стразбуру, преноши Руска редакция

Национални совит прилагодзел Статут новому Закону

РУСКИ КЕРЕСТУР – Вчера вечар, у просторийох Дома култури, отримана друга схадзка нового зволаня Националного совиту рускей националней меншини (НСРНМ) на котрей, медзи иншим, прилапени Статут котри пред тим прилагодзени

Формовани орґани, одбори и роботни цела Националного совиту

НОВИ САД – Национални совит Руснацох на трецей порядней схадзки отриманей вчера у Заводзе за културу войводянских Руснацох у Новим Садзе формовал орґани, одбори и фахово роботни цела и меновал

Национални совит конституовани, Борислав Сакач предсидатель

РУСКИ КЕРЕСТУР - З потвердзованьом мандатох членом вчера, 28. новембра, у Руским Керестуре конституовани Национални совит (НС) рускей националней меншини у Сербиї, вибрани на директних виберанкох 4. новембра, и творя

РУСИНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Њихово насељавање je било повезано са општим приликама. Након окончања периода аустро-турских ратова 1739. године Хабсбуршка монархија je дошла у посед плодних, али готово пустих територија на тлу јужне Угарске. Тада je одлучено да се оне населе и привредно обнове. Међу народима који су пристигли и пустили корене на плодној војвођанској равници нашли су се и Русини. Они су досељени из североисточних жупанија ондашње Угарске, из области које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској области Украјине и Мађарској. Под сличним условима, 15. маја 1763. године, у Сомбору je потписан документ о насељавању још једног русинског насеља − Куцуре. По одредби тих уговора колонисти су по националности морали бити Русини (Ruthen-и), по статусу слободни људи, по вероисповести гркокатолици (унијати). Од предузимљивих житеља ова два бачка насеља, од почетних 350 породица и нових досељеника из старог краја Горњице, (горњих карајева Аустро-Угарске), временом се развила национална заједница Русина у Војводини. Током друге половине XVIII века становништво поменутих насеља непрестано je расло. Због недостатка земље цео XIX и почетак XX века били су у знаку миграција Русина из Руског Крстура и Куцуре на бачку и сремску равницу чиме je симболично засејано око десет нових русинских насеобина.

Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година. У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум. Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.

Први русински досељеници су појединачно у Бачку почели пристизати већ средином двадесетих година XVIII века, али тек попис из 1746. године сведочи о боравку већег броја русинских породица недалеко од Крстура.

Од времена досељења Русина у Бачку посебну улогу je имала Гркокатоличка црква. Гркокатолици за свог духовног поглавара признају римског папу, при том негују свој источни обред, обичаје и црквенословенске књиге, a њихово свештенство има право да се жени.

Око црквених општина, које су биле темељ нових русинских насеобина, одвијао се друштвени живот заједнице. У Руском Крстуру парохија je основана 1751. године, а само две године касније с радом почиње и школа која се данас може похвалити са 255-годишњом традицијом. Године 1777. за све гркокатолике у овом делу Хабсбуршке монарихје основана je епископија са седиштем у Крижевцима.

НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК РУСИНА 2019