национални савет русина

Највиши орган мањинске самоуправе

Национални савети националних мањина у Републици Србији постоје са циљом остваривања права националних мањина, најпре у култури, образовању, информисању, као и у службеном коришћењу језика и писма. Оснивање Националних Савета као мањинских самоуправа је омогућемо у правном систему Републике Србије од 2002. године.

Глєдани одпис, або зменшанє доприносох 

НОВИ САД – У кабинету городоначалнїка Нового Саду Милоша Вучевича вчера, 26. новембра, отримана схадзка зоз шефом кабинету Жарком Мичином зоз єдного боку и предсидательом НС Руснацох Бориславом Сакачом, предсидательом

Предложени кандидат за националну пензию

НОВИ САД – Прейґ Зум платформи пияток, 26. новембра, отримана 18. схадзка Националного совиту ускей националней меншини. На Дньовим шоре, хтори присутни члени єдногласно прилапели, було два точки од хторих

Нєшка схадзка Националного совиту Руснацох

РУСКИ КЕРЕСТУР – Прейґ Зум платформи, нєшка на 18 годзин, почнє схадзка Националного совиту Руснацох. На Дньовим шоре будзе лєм єдна точка – Предкладанє єдного уметнїка, односно фаховца у култури

Прилапени ребаланс Завода за културу за тот рок

РУСКИ КЕРЕСТУР – Пондзелок, 8. новембра, прейґ ЗУМ платформи отримаа 17. порядна схадзка Националного совиту рускей националней заєднїци.   На Дньовим шоре схадзки найважнєйши точки ше одношели на  даванє думаня на

Нєшка схадзка НС Руснацох

РУСКИ КЕРЕСТУР – Прейґ Зум платформи нєшка на 18 годзин будзе отримана схадзка Националного совиту Руснацох. На схадзки плановане даванє думаня на ребаланс буджету Заводу закултуру войводянских Руснацох, хтори нєобходни

Роботня Роботного цела Проєктни биро отримана у Коцуре

КОЦУР – У просторийох Месней заєднїци у Коцуре всоботу, 6. новембра, члени Роботного цела Проєктни биро Националного совиту Руснацох отримали роботню о писаню проєктох. На початку роботнї шицких присутних привитали

Звит зоз схадзки Роботного цела за спорт

ДЮРДЬОВ – У будинку Културно-уметнїцкого дружтва „Тарас Шевченко” у Дюрдьове, пияток 29. октобра, отримана Треца порядна схадзка Робоного цела за спорт Национланого совиту Руснацох. Могло би повесц же тот сход

У Покраїни о проблемох финансованя Театру

НОВИ САД – У Новим Саду, 21.10.2021. у Покраїнским Секретарияту за културу, явне информованє и одношеня зоз вирскима заєднїцами Войводини, отримана роботна схадзка на котрей були присутни покраїнски секретар за

На пияток будзе схадзка Роботного цела за спорт

ДЮРДЬОВ – Порядна, треца схадзка Роботного цела за спорт при Националному совиту рускей националней меншини будзе отримана на пияток 29. октобра, з початком на 18 годзин у просторийох КУД Тарас

Заєднїцки проєкт о фуяри

ПАДИНА – Заєднїцки проєкт Националного совиту Словацох и Националного совиту Руснацох, пошвецени народному дуйному инструменту фуяри, реализовани през роботнї 9. октобра у Доме култури у Падини у Банату, месце зоз

Конкурси

честитка поводом дана русина

Честитку поводом дана Русина можете скинути на следећем линку.

Образац за упис у посебан бирачки списак

Образац можете скинути кликом на слику испод

РУСИНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Њихово насељавање je било повезано са општим приликама. Након окончања периода аустро-турских ратова 1739. године Хабсбуршка монархија je дошла у посед плодних, али готово пустих територија на тлу јужне Угарске. Тада je одлучено да се оне населе и привредно обнове. Међу народима који су пристигли и пустили корене на плодној војвођанској равници нашли су се и Русини. Они су досељени из североисточних жупанија ондашње Угарске, из области које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској области Украјине и Мађарској. Под сличним условима, 15. маја 1763. године, у Сомбору je потписан документ о насељавању још једног русинског насеља − Куцуре. По одредби тих уговора колонисти су по националности морали бити Русини (Ruthen-и), по статусу слободни људи, по вероисповести гркокатолици (унијати). Од предузимљивих житеља ова два бачка насеља, од почетних 350 породица и нових досељеника из старог краја Горњице, (горњих карајева Аустро-Угарске), временом се развила национална заједница Русина у Војводини. Током друге половине XVIII века становништво поменутих насеља непрестано je расло. Због недостатка земље цео XIX и почетак XX века били су у знаку миграција Русина из Руског Крстура и Куцуре на бачку и сремску равницу чиме je симболично засејано око десет нових русинских насеобина.

Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година. У њиховој богатој традицији 17. јануар 1751. године остао je забележен као посебан датум. Toгa дана je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Био je то официјелни почетак данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Војводини и Србији. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.

Први русински досељеници су појединачно у Бачку почели пристизати већ средином двадесетих година XVIII века, али тек попис из 1746. године сведочи о боравку већег броја русинских породица недалеко од Крстура.

Од времена досељења Русина у Бачку посебну улогу je имала Гркокатоличка црква. Гркокатолици за свог духовног поглавара признају римског папу, при том негују свој источни обред, обичаје и црквенословенске књиге, a њихово свештенство има право да се жени.

Око црквених општина, које су биле темељ нових русинских насеобина, одвијао се друштвени живот заједнице. У Руском Крстуру парохија je основана 1751. године, а само две године касније с радом почиње и школа која се данас може похвалити са 255-годишњом традицијом. Године 1777. за све гркокатолике у овом делу Хабсбуршке монарихје основана je епископија са седиштем у Крижевцима.

НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК РУСИНА 2019