Национални Cавет

Највиши орган мањинске самоуправе

Национални савети, као највиши органи мањинске самоуправе у Републици Србији формирани су на основу Закона о заштити права и слободе националних мањина 2002. године у тадашњој Савезној Републици Југославији који je верификовала Скупштина, a са организационом и другом подршком Министарства за људска и мањинска права.
Исте године међу првима, свој Савет основала je и русинска национална заједница, 2. новембра 2002. године. Мандат првог Националног савета русинске националне мањине трајао je до 30. октобра 2004. године, када je након ванредне Електорске Скупштине изабран нови.
Од првих, до краја недефинисаних ингеренција и граница деловања Националних савета, из године у годину, њихова улога и компетенције су уграђени у више закона који регулишу области на којима им je поверен значајни део ингеренција, да би коначно у новом Уставу Републике Србије они постали и уставна категорија.
Имајући то у виду, као и решења која су понуђена у новом Закону о националним саветима националних мањина, данас можемо рећи да они представљају највише легитимне органе самоуправе мањина у Републици Србији. Национални савети су добили могућност, али и обавезу, да координирају и брину о остваривању права мањина у области образовања, културе, информисања и службеног коришћења језика и писма. Истовремено они преузимају активности унутар своје заједнице и према свим државним органима са намером да се изгради висок степен партнерских односа.
На тај начин, Национални савети су у већини заједница помагали финансијски и организационо разне активности у области културе, образовања, информисања и у области службеног коришћења језика и писма. Такође, Национални савети су континуирано и истрајно, заједно са државом, изграђивали и унапређивали постојеће и стварали нове системске законске претпоставке за што боље функционисање мањинских заједница.
Неспорно je да су Русини, као и друге националне заједнице на овим просторима, оснивањем Националног савета, први пут у својој историји добили прилику да креирају у значајној мери своју судбину средствима која за то обезбеђује држава у којој живе и коју они заиста прихватају као своју.
Највећи број Русина данас живи у АП Војводини, на чијој je територији русински језик већ више деценија у службеној употреби, како у покрајинским органима, тако и на територији шест општина у којима Русини живе у највећем броју. Веома добро разумевање и сарадња са органима АП Војводине могли би бити истакнути пример и за многа развијена европска демократска друштва и државе.

 

Орґанизациона структура

КОНТАКТИ


Адреса: Фрушкогорска 64,
25233 Руски Керестур
Тел.: +381 25 705 222
Тел./факс: +381 25 705 333
Е-mаіl: rusovit@mts.rs
Web site: www.rusini.rs