Национални симболи и национални празник

ГРБ

 

На десној половини грба налази се медвед црвене боје, у стојећем положају, који гледа на леву, хералдичку страну. Према тумачењу, медвед je древни словенски симбол који Русине везује за њихову прапостојбину у Карпатима. Друга половина грба je подељена на седам хоризонталних поља, на којима се смењују траке тамно плаве и златно-жуте боје.

Описани грб преноси историјску традицију Русина. Он je 30. марта 1920. године постао званични грб аутономне области Поткарпатске Руси са седиштем у Ужгороду у склопу Чехословачке од 1919. до 1938. године. На грбу, траке плаве боје означавају четири жупаније: Унг, Берег, Угоча и Мараморош, које су ушле у састав поменуте области, а три златно-жуте траке − три златоносне реке у тој области: Уж, Латорица и Тиса. Комбинација плаве и жуте боје свакако je присутна и у знамењима више жупанија, Закарпатске (Поткарпатске) области, а плаво-златна комбинација боја je и знамење Рјуриковича, владарског дома Кијевске Руси, прве средњовековне државе Источних Словена, односно Русина.

Данас овај грб представља опште прихваћено знамење већине русинских организација широм света: у Словачкoj, Чешкoj, Пољскoj, Украјини, Мађарскoj, Румунији, Хрватскoj, Србији, Немачкoj, САД, Канади и другим земљама. Он je препознатљив знак и део идентитета свих Русина, без обзира на њихову регионалну припадност и националну оријентацију.

 

ЗАСТАВА

Застава Русина у Србији je тробојна подлога заставе Републике Србије на коју je стављен грб војвођанских Русина. На тај начин сачињено je јединствено знамење у којем je изражена географска и емотивна припадност Русина држави Србији и традиционално заједништво са државотворним народом, а истовремено и неспорна везаност за историјску постојбину.

 

НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК

 

За национални празник Русина у Републици Србији прихваћен је 17. јануар, као сећање на исти датум 1751. године када je Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору, потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Taj дан je већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе.